...

Krimi-serija Zločinački porivi, japanske proizvodnje, urađena na osnovu romana koji potpisuje Tokoro Nukui.... Radnja prati neraskidive sudbine dvojice policijaca iz Metropoliten policijskog odeljenja u Tokiju. Jedna davna tragedija, uticala je da prošlost ostane nedorečena i da se kao takva vrati u trenutku kada se najmanje očekivala. Pored tekućih izazova kidnapovanja i ubistava, Odeljenje za kriminal tokijske policije imaće dodatnih iskušenja. Ona će dolaziti iz nemirne savesti starih sećanja. Borba će se odvijati na dva polja - unutrašnjem i spoljašnjem. Pobednikom će se nazvati samo onaj koji pobedi na oba polja, ali to može biti najviše samo jedan. Ovaj program je realizovan u saradnji sa Japanskom fondacijom.   Repriza , 05. maj u 00:06 i 08:02.

Prvih deset godina Kulturnog dnevnika. Prvi Kulturni dnevnik ugledao je 17. februara 2014. ,,svetlo ekrana” i to Prvog programa, do tada gotovo nedostupnom programima iz kulture dužim od priloga u ,,običnom” Dnevniku. Prvi utisak je bio pozitivan i svi su ga osetili: i publika, i kritika, i kolege, i oni koji su ga osmislili i oni koji su ga realizovali. Za deset godina emitovanja Kulturni dnevnik je dobio i ,,foto-robota” svog prosečnog gledaoca, a to je visokoobrazovani muškarac, starosti 50 godina, koji sa ostalim gledaocima pravi ne malu grupu od oko 200.000 ljudi koji ga prate svakog dana emitovanja.... O ,,trenutku” nastanka Kulturnog dnevnika, o velikim pripremama, kolegijalnom uzbuđenju, o postavljanju novih temelja kulture, kako u televizijskom programu tako i u samim gledaocima, o tehničkim i kreativnim inovacijama, mladim snagama, o njegovoj sadašnjosti i planovima za sledeću deceniju, pričaju oni koji ga iz dana u dan, iz nedelje u nedelju žurno i žustro pripremaju već celu deceniju. Učesnici: urednik Vojka Pajkić Đorđević, novinari Jelena Knežević, Miona Stanimirović; montažer Stevan Čvorović, organizator Milenko Jablanov, realizatori Maja Mandić, Sanja Redžić; voditelj Dragan Vučelić, odgovorni urednik Redakcije za kulturu od 2006. do 2015. Mirjana Bjelogrlić, kreativni direktor RTS-a od 2008. do 2021. Boris Miljković; urednik Kulturnog dnevnika Snežana Stamenković Jojić; odgovorni urednik Redakcije za kulturu od 2019. Olivera Milošević; arhitekta Slobodan Maldini; TV kritičar Dragan Ilić. Repriza , 05.maj u 04:10 i 12:10.

U poslednjoj epizodi serijala Narodno pozorište u deset činova, Narator odlazi iza scene i upoznaje sve one ljude koji su zaslužni za nastajanje i održavanje jedne predstave.... Želeći da otkrije šta podrazumeva posao kostimografa, modelara, scenskog maskera i garderobera, Narator se susreće i razgovara sa pozorišnim radnicima bez kojih jedna predstava ne bi mogla da postoji, ulazi u garderobe, krojačnicu, zaviruje iza scene. Paralelno, Narator će pratiti i pripremu predstave Garderober po tekstu Ronalda Harvuda, pomno posmatrajući interesantan odnos između garderoberke i dva glumca koji pripremaju uloge Sera i Normana. Igraju: Nebojša Dugalić, Aleksandra Nikolić, Predrag Ejdus, Branislav Zeremski Učestvuju: Marina Vukasović Medenica, Verica Mekić, Nijaz Memiš, Drena Drinić Autor serijala: Nebojša Bradić Scenaristi: Kristina Đuković i Dunja Petrović Reditelj: Miško Milojević   Repriza , 05.maj u 02:50 i 10:50.

Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske štampe u bivšoj Jugoslaviji pedesetih godina prošlog veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalističkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i političke misli i kako se to reflektovalo na društvena dešavanja s kraja šezdesetih godina?... U ovoj emisiji govorimo o listovima koji su obeležili razdoblje od pedesetih do sedamdesetih godina 20. veka, s naglaskom na listove Omladina, Mladost i Student. Videćemo i na koji način se novinari i urednici nekadašnjih „omladinskih glasila” sećaju vremena „bratstva i jedinstva” i zašto se o ovom periodu govori kao o zlatnom dobu omladinske i studentske štampe? U emisiji govore novinari: Ivan Ivanji, Branka Otašević, Branka Krilović i Nikola Nešković. Autor emisije: Ivana Nićiforović   Repriza , 05.maj u 01:20 i 09:20.

Iskonski glumački instinkt Antonija Banderasa ostaće utisnut u radu Pedra Almodovara, a njihova saradnja iznedriće čak osam filmova.... Iako je Almodovar bez sumnje reditelj koji oslikava tajne ženskog srca, u Banderasu će pronaći muzu i inspiraciju, ali i glumca koji će u njegovim filmovima biti oličenje muževnosti. Ova njihova jedinstvena umetnička veza, koja traje već četrdeset godina, jeste veza između reditelja i glumca koji su se toliko zbližili, da će u filmu Bol i slava postati - jedno. Repriza , 05.maj u 07:05 i 15:05.

Emisija Muzičke redakcije posvećena velikom Pavlu Aksentijeviću, pojcu i ikonopiscu.... Pavle Aksentijević poje po transkripcijama neumskih zapisa od 12. do 18. veka i po sopstvenim zapisima oslanjajući se na živo usmeno predanje. Nastupa uz pozadinsku ravnu vokalnu liniju (ison) manjeg muškog vokalnog sastava, do 5 članova. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i prve nagrade za interpretaciju vizantijskih napeva na Međunarodnom horskom festivalu u Grčkoj. Pre svega, ovaj velikan je akademski slikar i čuveni ikonopisac. NJegova slika i ton slave Boga na isti način.   Reditelj: Srboljub Božinović   Proizvodnja: 1997.   Repriza , 05. maj u 04:45 i 12:45.

Priča o nastanku jedne od najpopularnijih domaćih biografskih igranih TV serija ,,Aleksa Šantić” gotovo je jednako burna, kao i život pesnika kojim se bavi. Snimana u periodu od 1989. do 1990. godine, serija o velikom pesniku iz Mostara, jedna je od poslednjih projekata udruženih jugoslovenskih TV centara, snimana na autentičnim lokacijama Šantićevog rodnog grada. NJeno emitovanje prekinuo je raspad Jugoslavije.... Uzbudljiv unutrašnji život vođen autentičnim stvaralačkim nervom Alekse Šantića, u doba velikih kulturnih i političkih previranja, vešto su scenaristički uobličili Đorđe Lebović i Josip Lešić prema Lebovićevom romanu. Režija Aleksandra Jevđevića i prvoklasna  plejada glumaca, uz prepeve Šantićevih stihova u izvođenju Dragana Stojnića stvorili i danas popularnu i jedinstvenu igranu seriju o velikom pesniku.   Sagovornici: Branislav Lečić, glumac, Vanja Šibalić, profesorka televizijske produkcije, FDU, dr Vladimir Vukomanović Rastegorac, književni kritičar.   Repriza , 05.maj u 05:15 i 13:15.

Jedno od najznačajnijih i najpopularnijih dela simfonijske muzike – Bramsova Četvrta simfonija, izvedena je u Kolarčevoj zadužbini 19. februara prošle godine. Simfonijski orkestar RTS-a predvodio je Srboljub Srba Dinić, koji svoju karijeru sa velikim uspehom gradi na našim, ali i na inostranim muzičkim scenama.... Dinić je potekao iz porodice sa dugom muzičkom tradicijom. Studirao je klavir i kamernu muziku u Beogradu, a dirigovanje u Bonu i Skoplju. Internacionalnu karijeru započinje 1995. godine u Bazelu i Bonu. Bio je prvi kapelmajstor u Operi u Bernu, zatim šef-dirigent, ali i muzički direktor te kuće. Radio je kao umetnički direktor i šef-dirigent Teatro de Bellas Artes u Meksiko Sitiju, dok je od 2014. do 2019. godine bio šef-dirigent kamernog orkestra Gudači Svetog Đorđa.   Gostovao je u mnogim operskim kućama širom Evrope i sveta, a među orkestrima sa kojima je sarađivao jesu i: Staatskapelle Dresden, Münchner Symphoniker, Hamburger Symphoniker, Staatsorchester Stuttgart, Essener Philharmoniker, Basel Sinfonieorchester, Orquesta estable de teatro Colón, Orchestra di Verona, Orchestra comunale di Bologna, Shanghai Symphonie Orchestra, Taipeh Symphonie Orchestra, Orquesta de Valencia, Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar i mnogi drugi.   Repriza , 05.maj u 03:25 i 11:25.

Pisac Danilo Kiš, iako više nije među nama, ne prestaje da uzbuđuje čitaoce, ali i da polariše javnost oko svog imena, svojih stavova i svoga poetičko-političkog nasleđa. Za života osporavan koliko i slavljen, Danilo Kiš je danas klasik srpske književnosti sa Ahilovom petom, ali i nedvosmisleni zaštitni znak mnogih mladih pisaca, od Srbije do Crne Gore, Bosne i Hercegovine, koji idu njegovim stopama.... Ko je bio, kako i kada je postao pisac, šta se dešavalo u prelomnim trenucima njegovog života i literarne karijere - na ova pitanja u dokumentarnoj emisiji Dosije Kiš: trideset godina kasnije, odgovaraju oni koji su ga najduže i najintimnije poznavali: Filip David, Vida Ognjenović i Božo Koprivica. Snimana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, ova emisija prati životni put Danijela Kona, koji je krštenjem u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu postao Danilo Kiš. Urednik i voditelj: Aleksandar Gatalica Direktor fotografije: Dušan Živković, Grafički urednik: Emanuela Tasan-Lukić Montažer: Miroslav Nikolov     Repriza , 05.maj u 06:35 i 14:35.

Ariljska letnja muzička manifestacija (Arlemm) za svojih četrnaest godina postojanja ne odustaje od koncepta širenja i podsticanja muzičke kulture u Srbiji.... Pružanje mogućnosti deci i mladima za dalja usavršavanja, pronalazak novih mladih talenata i formiranje podsticajnog okruženja za razvoj ovog vida stvaralaštva, čine osnov te manifestacije. Okupljajući najbolje umetnike i muzičare, Arlemm teži da stanovništvu pruži mogućnost posete vrhunskim koncertima i na taj način izgradi svest o pravim kulturnim vrednostima. Pred gledaocima je koncert Divne ljubojević i Hora Melodi održan u okviru festivala 2020. godine.   Repriza , 05.maj u 06:05 i 14:05.

Hroničari pozorišnog života slažu se u tome da je retko koji jubilej obeležen tako bogato kao 150-godišnjica rođenja Branislava Nušića. Pored izložbi, posebnih izdanja i naučnih skupova, pečat jubilarnoj godini dala je upravo intenzivna pozorišna produkcija. Nušić je igran u originalu, klasično, u vidu reinterpretacija ili po tekstovima inspirisanim njegovim opusom.... Da Nušića nikad nije dosta, pokazalo je to što su pojedina pozorišta, koja ga već imaju na repertoaru, ponovo posegla za njegovim komedijama. Narodno pozorište u Beogradu premijerno je izvelo mladalački Nušićev komad Narodni poslanik. Emisija Mislim, Nušić, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a, bavi se Nušićem kojeg je u 2014. videla beogradska publika. To je 11 ostvarenja: Srećan rođendan, gospodine Nušiću, Zvezdara teatra, Kabare Nušić Pozorišta Zoran Radmilović u Zaječaru, Ministarka Pozorišta Boško Buha u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Sumnjivo lice Jugoslovenskog dramskog, Tri klase i gospođa Nušić Beogradskog dramskog, Ožalošćena porodica Ateljea 212, Mister dolar Narodnog pozorišta Subotica, Doktor Nušić Narodnog pozorišta u Somboru i u Kruševcu, Pokojnik Teatra Bojan Stupica. Kako prići Nušiću, koje zamke čekaju reditelje, šta je danas ključna aktuelnost Nušićeve komike... to su samo neke teme o kojima govore Dušan Kovačević, Branislav Lečić, Radovan Vujović, Nebojša Bradić, Igor Vuk Torbica, Radoslav Milenković, Radmila Živković, dr Raško Jovanović, Snežana Trišić, Jovana Tomić, Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov, Milica Kralj, Ivan Medenica, Branimir Brstina, Saša Gabrić. Montaža: Svetlana Crnjanski i Marija Bogićević. Autor i urednik: Branka Krilović Reditelj: Miško Milojević     Repriza u 14:35.

...